ostrvo

world of illusions

 Dugacak dan... iluzija vremena... merimo ga minutima, danima, decenijama... a nekad minut traje ko godina, a godina kao tri meseca... ima li nas subjektivni dozivljaj vremena vecu relevantnost od kalendara i casovnika?

 Uletis u neke maglovite dane... kad ne sanjas... nista nije lose, ali nije ni dobro... nesto cekas, cekas da prodje... Pitas se da li ce proci... a ne znas tacno ni sta cekas... valjda da se desi neko cudo, pa da se trgnes, i osetis se ponovo zivim...

 I opet mrak mojom stazom hoda, rame uz rame sa ljusturom bica,

 prokleto stvaran, beskrajno prazan...

 Potmuli odjeci uzaludnih koraka koji traze izlaz...